Ipak i pored toga što prethodna rečenica deluje logično i čini se da je netreba naglašavati, mnogi vlasnici greše u ihranjenju svojih ljubimaca. U nameri da što bolje hrane svog psa, neki vlasnici su skloni da preteruju u količini hrane. Ukoliko u ishrani svojih ljubimaca dodajete vitamine, minerale ili neke druge suplemente, to treba da radite sa krajnjim oprezom i uz konsultaciju sa svojim veterinarom, jer svako preterivanje može da ima pogubno dejstvo po zdravlje vašeg psa. Mada ima onih misle da vitamini i minerali ne mogu da donesu loše, tu katastrofalno greše. Neki vitamini, kada se  uziimaju u većim količinama od onih koje su potrebne organizmu, se izbacuju u ne izmenjenom obliku i ne inanose štetu (to su uglavnom vitamini rastvorljivi u vodi, kao što su C i B). Sa druge strane ako predozirate neke vitamine dočiće do hipervitaminoze a u ekstremnim situacijama može da dođe do krvavljenja ili čak do smrti psa. Isto što važi za vitamine važi i za minerale i elemente u tragovima. Vlasnici pasa često dodaju kalciju u ishranu, kako bi obezbedili jačie kosti. Pri tome oni ne znaju da će kalcijum (Ca) u velikim dozama dovesti do nepovratnog krivljenja kostiju i deformiteta skeleta psa. Ovo je posebno rizično kod pasa u razvoju jer se upravo tada preporučuje dodavanje kalcijuma u ishrani.
Još jedna od zabluda je da, ako se mi dobro hranimo, a našem ljubimcu dajemo sve ono što i mi pojedemo tokom obroka, onda se i on dobro hrani.
Pre svega treba imati na umu da su energetske i druge potrebe,  nas i naših ljubimaca veoma različite. Te razlike su uslovljene brojnim razlikama u anatomiji i fiziologiji ali i samom načinu života. Ne smeju se zanemariti ni razlike između različitih rasa pasa i životne dobi u kojoj se nalazi naš ljubimac. Poznato je da mladi psi velikih rasa brzo rastu i ukoliko njihova ishrana i nega nije adekvatna javljaju se trajni deformiteti kostiju i muskulature.
Veliki je broj poremećaja kod pasa koji su u direktnoj vezi sa ishranom. Neki od tih poremećaja su očigledni (kao npr. gojaznost ili pothranjenost, naslage na zubima, paradentoza), drugi diretno zavise od ishrane ali se retko dovode u vezu sa ishranom (kao npr. zapaljenje peranalne žlezde), dok se neki poremećaji koji možda nemaju uzrok samo u lošem načinu ishrane, uz adekvatnu ishranu mogu kontrolisati (kao npr. hipoglikemija koja se često meša sa epileptičnom epizodom).
Zato kada birate hranu za vašeg psa uvek se konsultujte sa nekim ko o tome zna više. Većina veterinara, preporučuje granuliranu hranu različitih proizvođača, koja je optimalna za pravilan razvoj i odgoj pasa. U izboru hrane obratite pažnju na starost, aktivnost, pol (npr. skotne ženke imaju potrebu za jačom hranom od salbo aktivnog mužjaka) i veličinu psa. U koliko ste u mogućnosti, odaberite hranu iz premium ili superpremium kvaliteta, jer su u takvoj hrani proteini obezbeđeni iz mesa a ne iz soje (a Vaš pas je mesojed koji vodi poreklo od vuka a ne od krave ili ovce) pa je ona pogodnija za ishranu vašeg ljubimca. Još jedna prednost premium i superpremium segmenta je što u takvoj hrani nema aditiva i veštačkih aroma, što je slučaj sa jeftinijom i hranom iz nižih segmenata (mada psi po nekada rado jedu i jeftinu hranu u kojoj su otpaci iz mesne industrije i soja, to je zbog veštačke arome i raznih aditiva, koji nikako ne mogu da pogoduju pravinom razvoju i dobrom zdravlju psa). Kada kupujete hranu, obavezno proverite njen sastav na deklaraciji i količinu proteina, masti vlakana, kao i suvi ostatak (pepeo). I na kraju, kada već kupujete kvalitetnu hranu, neka to bude hrana kontrolisanog kvaliteta, sa poreklom (na žalost kod nas na tržištu se još uvek pojavljuje sukupa hrana, zvučnih proizvođača, koja nije istog kvaliteta kao hrana istog proizvođača na tržištu EU, jer se proizvodi u zemljama gde ne postoji potpuna kontrola kvaliteta sirovina).

Ishrana odraslog psa sa normalnom aktivnošću treba da sadrži:
- 20% proteina;
-10% masnih materija;
-3% biljnih vlakana;
-1,2%kalcijuma;
- 1%fosfora

Još jedna veoma bitna stvar je količina hrane i intervali u kojima se ona daje psu.
Ranije je bio usvojen stav da se štenci hrane tri puta a odrasli psi jednom dnevno. Danas se uglavnom savetuje da se količina hrane koju biste dali Vašem ljubimcu u toku jednog obroka, podeli na više ravnomernih obroka između kojih je moguća užina u vidu parčeta jabuke (ili nekog drugog voća) ili nekog slatkiša namenjenog psima (treba izbegavati čokolade i slatkiše koji se koriste u ljudskoj ishrani). Korisno je da se zna tačno vreme obroka jer kada se stvori navika, organizam „zna“ da će dobiti hranu u određeno vreme, pa se nesvesno povećava količina pljuvačke, pojačava koncentracija želudačnih sokova i dešava čitav niz fizioloških aktivnosti koje se vezuju za proces uzimanje hrane. Količina hrane koju će pas dobiti u toku dana varira od proizvođača do proizvođača i o tome treba konsultovati prodavca hrane, kako bi bile zadovoljene sve dnevne potrebe vašeg psa.
Poznavanje energetskih potreba psa u zavisnosti od njegove težine, rase, starosti, aktivnosti i psihološkog stanja s jedne strane, i energetske vrednosti namirnica sa druge strane, omogućuje da utvrdimo koju količinu hrane treba dati psu. Većina proizvođača gotove hrane je na samom pakovanju označila koja je količina hrane odgovara dnevnm potrebama psa u zavisnosti od veličine i rase. Ukoliko je pas aktivan potrebna je kvalitetnija i veća količina hrane a dnevna ishrana ali ukoliko se pas slabo kreće, njegove potrebe za količinom i kvalitetom hrane su dvostruko manje nego kod aktivnog pasa.
Pored hrane za zdrave pse, na tržištu postoje i različiti dijetalni proizvodi, namenjeni psima sa različitim poremećajima. Tako postoji hrana sa manje ili vieše ugljenih hidrata, ili masti, ili proteina, sa više vlakana… Veterinari prepisuju različite dijete sa hranom koja se savetuje kod poremećaja u metabolizmu, kod pasa sa alergijom, kod pasa sa poremećajima crevnog trakta, kod pasa sa epilepsijom, kod pasa sa hipertenzijom, itd.
Danas 72% vlasnika pasa koristi gotovu, industriski pripremljenu hranu, za ishranu svojih ljubimaca.

Na kraju, evo nekoliko primera hrane koju mi normalno koristimo u našoj ishrani ali koja je štetna i nosi rizik za naše ljubimce.
Naš omiljeni slatkiš, čokolada, zbog teobromina (iz grupe metilksantina), koji kod pasa u većim količinama (100g crne ili 200g mlečne čokolade) može da izazove ozbiljne poremećaje, dehidrataciju i povraćanje, nekontrolisano mokrenje, nemir a ponekada čak i da ugrozi život psa. Dejstvo čokolade na pse je tim veće što se metilksantini iz čokolade znatno duže zadržavaju u organizmu pasa, nego ljudi. Simptomi se, uglavnom javljaju četiri do pet sati nakon konzumiranja čokolade.
Još jedan, često korišćen proizvod u našoj dnevnoj ishrani, može da bude fatalan za našeg ljubimca. Kafa, zahvaljujući kofeinu, može da izazove ubrzan rad i „lupanje“ srca.
Luk je čest dodatak našim jelima, a u vreme prehlada često ga uzimamo kao preventivu protiv bolesti ili bržeg oporavka, međutim na pse luk ima jako nepovoljno dejstvo. Luk loše deluje na crevnu floru pasa ali još je nepovoljnije njegovo delovanje na hemoglobin i eritrocite u krvi pasa. Istraživanja su pokazala da su ovi negativni efekti luka kumulativni, što znači da i mala količina (jedan zalogaj) sa vremena na vreme ima isti efekat kao i cela glavica luka pojedena odjednom.
I pored toga što može da nas zabavlja ponašanje i izgled pijanog psa, treba izbegavati davanje alkohola i/ili fermentisanog voća psima, jer to može da dovede do komatoznog stanja i uginuća životinje.