 |
Za razumevanje ponašanja i poremećaja ponašanja kod pasa, veoma je važno razumeti evoluciju i urođene potrebe psa. Zato, kada govorimo o ponašanju psa, prvo moramo da napravimo osvrt na poreklo, čovekovog najboljeg prijatelja. |
1.Poreklo i evolucija psa
Opšte je prihvaćeno, zahvaljujući sličnostima u građi i ponašanju sa vukom, da su preci današnjeg, domaćeg psa bili vukoliki. U evoluciji današnjeg psa, veliki uticaj imao je čovek koji je selekcijom i ukrštanjem doprineo raznovrsnosti. Ako prihvatimo Darvinovu teoriju evolucije, moderni pas je rezultat prirodne selekcije i selektivnog uzgoja kroz koji je čovek oblikovao psa prema svojim potrebama. Potrebe ljudi da pse koriste u različitim poslovima i selektivni uzgoj u tom smeru je vremenom menjao psa, ne samo fizički, da bi bolje služio svrsi, već i intelektualno i emocionalno. Ovoj teoriji u prilog ide i velika šarolikost u obliku i veličini različitih rasa.
Pretpostavlja se da je do prvog pokušaja uspostavljanja odnosa između čoveka i pretka psa došlo još u kamenom dobu. Pripitomljavanje je bio dug, spor proces, koji se odvijao paralelno u različitim delovima sveta. Čovjek, lovac-sakupljač, ostavljao je za sobom otpadake, koji su privlačili čopore. Za pretke pasa, praćenje plemena lovaca postao je način života. Sa druge strane, čovek je prihvato te pse, koji su uklanjali otpatke a za uzvrat upozoravali na približavanje svega neuobičajenog. |
 |
| Vremenom psi su se navikli na prisustvo ljudi i ljudi na prisustvo pasa. Pseće i ljudske grupe počele su da love i žive zajedno. Nalazi u Francuskoj potvrđuju da su čovjek i divlji pas veoma rano počeli da teraju čopore konja u stampedo niz litice.Ipak, tek kada je pas počeo da traga ispred lovca i zadržava ranjenu divljač, čovjek je shvatio kako pas može biti koristan. |
 |
Psi koji su postali partneri čoveku, i koji su evoluirali u radne i lovačke pse, su imali tip inteligencije koji im je dozvoljavao da budu ispunjene potrebe njihovih partnera, ljudi. Lako je pretpostaviti da su psi sa ovim društvenim veštinama, bili oni koje je rani čovek držao u pećini, sa kojim je takođe delio hranu, dok su psi sa manjim društvenim veštinama bili neuspešni u vezi sa čovekom. Tako i rana veza između psa i čoveka može biti označena kao primitivni tip selektivnog uzgoja psa koji su imali sposobnst da razumeju i da reaguju na čovekove naredbe. |
|
Razumevanje upotrebne vrednosti i osobina koje su dobijene selektivnim uzogjem a danas su specifičnosti pojedine rase u mnogome može da nam pomogne da razumemo našeg današnjeg psa. (Tako npr. jazavičar, ušuškan pored Vas na sofi više ne ide u lov i ne ulazi u jazbine jazbiname, pa ipak oblik njegovog tela još uvek definiše način na koji misli i na koji se ponaša. Razumevanje osnovne namene različitih rasa je esencijalno za vlasnike pasa i eksperte za brigu o psima, jer rasvetljava Vašu svakodnevnu vezu sa psom).
|
2.Razumevanje potreba psa
“Da bi razumeli psihologiju psa, prvo moramo da razumemo psihologiju vuka i čopora.”
2.1.Mentalitel čopora
Današnji pas je direktan potomak vuka. Mada je evoluirao i prišao čoveku, socijologija psa je i dalje najbliža vočijoj. Psi lutalice, bez vlasnika, spontano se organizuju u čopore. Jedina karakteristika u osobenosti pasa koja definiše i objašnjava njegove radnje iz minuta u minut jeste mentalitet čopora. Dopustite psu da formira čopor, i njegovo vraćanje čoporativnom statusu je garantovano. Mentalitet i fiziologija čopora vodi svakog psa unutar zajednice. Kao kod vukova, postoji alfa mužjak, ili dominantni vođa čopora, koga će drugi psi pratiti u bilo kakvim podvizima kojima čopor teži. Vaš lojalni i poslušni pas, voljeni najbolji prijatelj, je samo jedan delić sekunde u evolutivnom vremenu udaljen od svog prvobitnog porekla i lako mu se može vratiti. |
 |
Pa šta navodi pse da tako civilizovano spavaju na našim krevetima, na našim stopalima kod kuće? Odgovor će vas možda iznenaditi. Razlog je sakriven u mentalitetu čopora, Vaš pas je podan vođi čopora - vama.
Da bismo počeli da razumemo pravu prirodu pasa, i načine na koje je čovek preobratio psa u najboljeg prijatelja, prvo moramo dublje ući u psihologiju čopora. |
 |
2.2.Čopor
U svojoj svakodnevnoj borbi za opstanak, članovi čopora zavise u potpunosti jedni od drugih. Šta više, od samog rođenja, mladunci uče koje je njihovo mesto u čoporu, i šta je društveno prihvatljivo ponašanje u skladu sa tim. Svako mladunče raste u ubeđenju da njegov opstanak u potpunosi zavisi od saradnje u čoporu, i apsolutnog poštovanja vođe čopora. Čopor, kao osnovna društvena jedinica zajednice vukova je stvoren da bi se osigurao opstanak vrste. Vukovi, a samim tim i psi, nemaju osobinu koju čovek toliko ceni „samotnjačka individualnost“. Da biste razumeli čopor, zaboravite na individualnost i posebnost, ona ne postoji kod pasa. Zapravo, primenjivanje analogije iz ljudskog društva na pse, vodi nas u potpuno pogrešnom smeru kada se radi o razumevanju ovih životinja. |
|
Individualnost kod vukova i pasa nje cenjena. Vuk samotnjak će biti proteran iz čopora jer predstavlja opasnost i može koštati opstanka ostatak čopora. U čoporu vukova, znati svoje mesto u zajednici, sarađivati i biti podređen vođi i čoporu, je jedini prihvatljivi vid ponašanja. Naravno, pas je sada pripitomljena životinja, i većina ljudi ima uglavnom jednog psa, a ne čopor. Ipak, po principima evolucije, pas je tek od skoro pripitomljen i njegovi instinkti životinje iz čopora su ostali. Kada posmatramo svet iz psećeg aspekta, on i dalje ma čopor (ljude i druge životinje sa kojima živi) i vođu čopora (vlasnika- gazdu). U oviru tog čopora i dalje postoje ista pravila koja vladaju u čoporu vukova, pas se njih instiktivno pridržava (čak i kada pokušava da bude dominantan). Ukoliko je čovek dobar vođa, čopor će opstati, ukoliko je loš, pojaviće se nesigurnost i nelagodnost kod psa, što će se odraziti na njegovo ponašanje.
|
 |
Ako pogledamo odrastanje psa,/vuka uočićemo još jednu značajnu razliku između pasa i ljudskog društva. Ljudi se uglavnom rađaju pojedinačno, posle duge trudnoće. Psi i vukovi, sa druge strane su rođeni u leglu; od momenta rođenja, mladunci su deo malog čopora, imaju definisanog vođu čopora, majku. Njihova najranija socijalizacija je počela od trenutka dolaska na svet, ponašanje u leglu je u skladu sa ponašanjem u čoporu. Za štene majka je jasni vođa koji ih uči o ponašanju unutar čopora. Ona ih disciplinuje kada odu suviše daleko, kada mokre u jazbini, kada izazivaju autoritet, kada su suviše bučni, disciplina je deo života od samog početka. Štenad se stalno podsećaju na mesto u hijerarhiji čopora i na to ko je vođa. U njihovom životu ne postoji nedoumica. Kada porastu, uloga majke će biti preuzeta od strane vođe čopora. Život u čoporu je visoko definisan, a to je način života koji vole vukovi i psi. Vuk ili pas koji zna koje je njegovo mesto u čoporu je srećan i u najmanju ruku oslobođen stresa. Dvosmislenost u čoporu čini životinju nesrećnom. |
|
Da bi pas bio srećan u njegovom životu ne sme da postoji dvosmislenost i nedorečenost, svaki pas traži jakog i stabilnog vođu... ako taj osnovni uslov izostane, postoji velika verovatnoća da će doći do nekog od poremećaja u ponašanju psa.
2.3.Vođa čopora
Kada zauzmu svoje mesto u čoporu, psi nedvosmisleno prate i poštuju vođu. Vođa čopora je dominantan i osigurava opstanak čoporu i svakom njegovom članu. On održava disciplinu unutar čopora, i ne dopušta da njegov autoritet bude doveden u pitanje niti da društvena hijerarhija bude dovedena u pitanje u bilo kom smislu. Pravila koja vladaju čoporom su njegova pravila. U slučaju pobune, pravda je brza i bez milosti. Pobune se retko dešavaju, dokle god je vođa jak i zna šta želi. Za pse, postojanje tačno definisanih pravila predstavlja odsustvo uznemirenosti i omogućava da žive srećno. U uravnoteženom čoporu, sa jakim i pravičnim vođom psi su srećni jer nisu pod stresom. Postojanje vođe čopora i njegov neprikosnoveni autoritet stvara ideal, neopterećeni svet za ostale u čoporu.
U vučijem čoporu, kada vođa ostari, izgubi oštrinu, postane slab, zbunjen, ili bolestan, suočiće se sa izazivanjem. Mlađi, jači, vukovi će se suprostaviti autoritetu i doći će do borbe. Ako vođa čopora pobedi, potvrdiće autoritet i neko vreme neće dolaziti do sukoba. Ako mlađi član čopora pobedi, vođa se menja. Čak i ako preživi borbu a izgubi, stari vođa će biti prognan i više se neće vraćati. Ovo može zvučati okrutno, ali je to jedini način da se obezbedi budučnost ostatka čopora. Rivalitet unutar čopora je još jedan način zaštite opstanka. Opstanak čopora je opstanak vrste a to je stub svega u prirodi.
Naklonost prema vođi i poštovanje autoriteta je prirodno i upravo to je ono što psa čini tako divnim ljubimcem. On ne želi da se buni. Srećan je u tačno definisanoj društvenoj hijerarhiji sa jakim i doslednim gazdom. Pas je spreman da uči nova pravila koja vođe čopora (gazda) smatra neophodnim a sve u cilju očuvanja čopora. Psi su veoma dobri učenici baš zbog ovoga. Pas je prijemljiv jakom vođstvu, i zato je veran pratilac.
|
2.4.Čovek kao vođa čopora
Socijalni život svakog psa zavisi od stabilnog “čopora”, bilo da se on sastoji od grupe pase ili od ljudi i psa, svakom čoporu treba vođa. Ukoliko vaš pas oseti da niste spremni da prihvatite tu odgovornost ili se ne ponašate u skladu sa prirodnim poretkom u čoporu, onda on prirodno istupa i preuzima poziciju vođe čopora. To je prirodno jer je to jedini način za njegovu zaštitu i opstanak. Naravno, uvek postoje psi koji su dominantniji od drugih, i koji će više izazivati autoritet, ali urođen nagon da čoporu treba vođa postoji kod pasa kao vrste. To je možda stran koncept za ljude koji vole životinje i poistovećuju ih sa ljudima, ali još jednom moramo da naglasimo da pas nije čovek i da je svaki pokušaj takvog poistovećivanja, zapravo ignorisanje potreba psa, pretstavlja nezdravo i stesno ophođenje prema psu.
Biti dominantan, ne znači fizički maltretirati životinju i ispoljavati agresiju. Dominantno ponašanje ne znači obavezno i agresivno ponašanje. Postoji mnogo načina na koje mežete da iskažete i utvrdite poziciju vođe. |
 |
|
U divljini, alfa mužjak često obara mlade vukove na zemlju i drži ih u toj inferiornoj poziciji samo da bi utvrdio svoje vođstvo.Jedan od načina da utvrdite svoju poziciju vođe čopora jeste da zahtevate od psa da izvršava izvesne zadatke svakodnevno. Na taj način ne samo da vežbate svoje umeće vođe, već i vašem psu pokazujete da doprinosi grupi, što će ga činiti srećnim jer oseća pripadnost čoporu i aktivno mu doprinosi.
Pravi vođa čopora, mora biti stabilnan i dosledni u svojim zahtevima, strpljiv, čak i onda kada ne dobijate adekatan rezultat od strane psa. Ako ispunjavate vašu ulogu vođe, Vi zapravo radite za vašeg psa sve ono što je njegova majka radila za njega i što bi svaki alfa mužjak radio u rukovođenju čoporom. To je veoma bitno, isto onoliko koliko i izražavanje ljubavi. Svoju ljubav prema psu, izražavate davanjem hrane, maženjem i tepanjem, ali psu treba i više od toga, treba mu poštovanje... Vi poštujete svog psa, tako što se prema njemu ophodite ispravno, kao sa članom čopora... članom porodice (ali ne onako kako biste se ophodili sa ljudima, jer je to pogrešno i nije poštovanje psa i njegovih pridrodnih potreba).
Antropomorfizam (Pripisivanje ljudske motivacije, karakteristika, ili ponašanja životinjama): tendencija koju mi, narcisoidni ljudi, imamo u prosuđivanju ponašanja drugih vrsta, upoređujući ih sa našim obrazcima ponašanja, sa našim tipom inteligencije, našim poimanjem zajednice i kako ona funkcioniše. Na pimer: mi gledamo psa i vidimo u njemu malog čoveka, a takođe očekujemo da će on imitirati naše ponašanje i da će se ponašati po ljudskim standardima. Ovakav način razmišljanja je pogrešan i neće Vam pomoći da razumete psa i budete dobar vođa.
|
 |
Kako biste uspostavili sebe kao vođu čopora, gospodin Stanley Coren, preporučuje vežbu "Manipulacija i Ograničavanje".
Vežba: -Nežno govoriti psu i držati njegove vilice zavorene na nekoliko sekundi. Zatim gurnite psa u stranu. Pas treba da bude u ponizan položaju sa podignutim nogama, oko minut. Pogledajte pravo u njegove oči. Kada pas okrene glavu, možete prekinuti vežbu i maziti se sa njim. (Dominantni psi će gledati dole, fiksirajući pogled, a manje dominantni će gledati u stranu). Ako imate malog psa možete postići istu vrstu dominacije/treninga poniznosti, podižući psa, nežno, držeći ga za potiljak ne duže od petnaest sekundi, simulirajući način na koji ženka kontroliše mladunčad.
|
Gospodin Coren takođe predlaže ono što zovemo "utvrđivanje hijerarhije čopora". Kao vođa čopora, vi treba prvi da birate hranu, mesto za spavanje, ulazak u novu teritoriju -- prvi da probate sve što je vredno. Nikada ne dozvoljavajte psu da priđe vratima ili kapiji pre vas, i povremeno, kada pas spava na svom omiljenom mestu, morate da ga pomerite kako biste vi zauzeli tu poziciju. Takođe, praktikujte oduzimanje omiljene igračke ili zalogaja -- pažljivo -- i nagradite psa kada prihvata oduzimanje njegove imovine. "Pažnja i usklađivanje sa vežbom" su osnovni tipovi discipline:
- učenje psa svom imenu, tako da on razume, da će se desiti nešto što se njega tiče, kada čuje svoje ime;
- učenje psa osnovnim komandama i osiguravanjem da on učestvuje. |
Naravno, ne sme se zaboraviti da je pas odličan učenik neverbalne komunikacije, naročito kada je čovek, taj koji kontroliše hranu, igračke itd. On vas neprestano proučava, ako se ponašate kao vođa čopora, ali, vaš jezik tela pokazuje da je simpatičan kada ukrade malo hrane u kuhinji, pas će razumeti da ste vi slab i neuporan vođa čopora. On će vašu gestikulaciju shvatiti kao ohrabrenje a ne kao prekor i kaznu, pa će samim tim biti stimulisan da i u budućnosti ponovo uradi isto. Kasnije, kažavanje će imati negativan efekat i pas će biti zbunjen, jer ste ga prvo nesvesno ohrabrivali a kasnije ga kažnjavate. Neposlušnost se nikada ne toleriše; ako vaš jezik tela govori drugačije, time dajete pravo psu da se sledećeg puta ponaša možda i na još lošiji način.
Čopor pasa ili vukova ima tačno definisanu hijerarhiju, strukturu i pravila. Ovo pse čini veoma sigurnim: oni uvek znaju svoje mesto.
Carol Lea Benjamin kaže: "Disciplina bi trebala biti toliko deo normalnog života psa, koliko je to i prijateljstvo, igra, saradnja i privrženost. U divljini, alfa mužjak će svakodnevno podsećati na svoju poziciju u čoporu. On to ne radi da bi prouzrokovao nered u porodici. On to radi da bi sprečio konflikt, rivalitet i pobune.” |
 |
 |
3.Proremećaji ponašanja psa
Važno je znati i uvek imati na umu da su psi društvena bića i da im je potreba za društvom urođena. Poput ljudi, i psi emocionalno pate ukoliko nemaju dovoljnu i prikladnu društvenu interakciju.
Pokušajte provoditi što više vremena sa svojim psom, i to na kvalitetan način – vlasnici koji za to nemaju vremena bi morali razmisliti o angažovanju neke osobe koja će prošetati psa ili mu praviti društvo.
Jako je važno razumjeti da su psi živa bića kojima je potrebno nešto što će im ispuniti vreme – na isti način kao što je to i nama potrebno. Izgleda da većina psećih psihoza današnjice proizlazi iz neprikladnog, nedovoljno potsticajnog načina života. Pas mora biti zaposlen – a u osmišljavanju tog 'posla' i prikladnih aktivnosti vlasnik treba uzeti u obzir posebne potrebe pojedine pasmine.
Psi se osjećaju sigurnijima i izloženi su manjem stresu kada imaju predvidivu dnevnu rutinu. Vlasnici bi trebali održati dosledan dnevni ritam hranjenja, fizičkih aktivnosti, obuke i igre – rutina smiruje. |
| Ako izuzmemo genetske predispozicije, najveću odgovornost za probleme i poremećaje u ponašanju psa, snosi vlasnik. Vlasnik, svojim namernim i nenamerninm ponašanjem utiče na život psa. Često vlasnik nije svesta da je on uzrok patnje i nesigurnosti psa, a upravo su to stanja svesti psa koja mogu da dovedu do anksioznosti, opsesivno-kompulzivnog sindroma ili agresivnosti. U svom naporu da bude dobar vlasnik, čovek često sažaljeva psa i u svojoj humanosti zanemaruje potrebu psa da bude pas. Pored sve ljubavi i nege koje pruža svom ljubimcu, vlasnik često izostavi veoma bitan aspekat razumevanja psihologije i ponašanja psa – društveni položaj psa, čopor kao osnovnu društvenu jedinicu u životu psa i sebe kao vođu tog čopora. |
 |
Najčešći oblici neželjenog ponašanja – poremećaja ponašanja, kod pasa su:
-strahovi i fobije, anskioznost (strah od napuštanja, vezivanje za vlasnika, strahovi od određenog prostora- npr.auta, strah od grmljavine i eksplozija...)
-različiti oblici agresivnosti -dominaciona, teritorijalna, zaštitnička... (agresivnost prema kolima, drugim psima, ljudima, agresivnost kod uzimanja hrane...)
-opsesivno-kompulsivni sindorm (lajanje na zvono, lajanje na usisivač i tv, šetanje gore-dole, jurenje sopstvenog repa, grickanje i lizanje dlake...) |
|
| Ove poremećaje, po nekada je teško pravilno dijagnostikovati jer u početnim fazama ostaju ne primećeni od strane vlasnika i pridaje im se značaj tek kada ugroze sigurnost ljudi, ili drugih životinja. Neki od poremećaja su psihosomatski pa su često okarakteriani kao neurološki problemi koji se kao takvi leče ili se od tako obolelih pasa odustaje. Loše metode dijagnostikovanja i činjenica da je bihevioralna veternarska medicina, kod nas u relativnom povoju (o čemu govori činjenica da je većina literature na stranim, pretežno na engleskom i nemačkom jeziku) u znatnoj meri otežavaju pristup i pravilan rad sa vlasnicima i psima. Najveći izazov koji se postavlja pred stučnjake u ovoj oblasti je pravilna edukacija i rad sa vlasnikom, kako bi se psu omogućio udobniji život oslobođen stresa. |
|
